Na novoj adresi

Dragi prijatelji,

Nekako sam se vezao za ovaj blog… ali je došlo vreme da se ide dalje. Ne, neću prestati da pišem, ali ću to činiti na novoj adresi:

http://www.pedya.rs

Naravno, svi ste pozvani! 😀
Nadam se da ćemo i tamo nastaviti da se družimo, kao toliko puta do sad…
Doviđenja i dobrodošli! 😉

Kad dobiješ limun…

„Žena je baš lepa, prosto mi je neshvatljivo da može da radi takve stvari. Možda joj se omaklo.“ jedan je od komentara na temu Katarine Rebrače. Možda… 😕

Ne ulazim u to da li je novac proneveren ili nije, ima ko treba time da se bavi. Ne ulazim ni u to kako je moguće da se ogromne pare vrte bez ikakve finansijske kontrole, ima ko treba i time da se bavi. Ne ulazim čak ni u to što se sredstva prikupljaju za konkretnu instituciju, a kad ona godinama ne dobije ni žute banke to nikom nije sumnjivo. Ima valjda ko treba i time da se bavi…

Ja bih da se pozabavim komunikacijom. Onom koja tek treba da se desi. Kad već nije…

Svi dobrotvorni fondovi su u panici. Svi se plaše da se taj „slučaj“ ne „prelije“ na njih. Kažu „Posledice trpimo i mi koji novac namenski koristimo.“ A ja pitam „Zašto?“. Zašto su sebe doveli u situaciju da neko može da ih „pobrka“ sa bilo kim drugim? Zašto nisu na vreme jasno i glasno komunicirali ko su i šta su, kojim se projektima konkretno bave i koji su konkretni efekti njihovog dosadašnjeg rada…? Znaju li oni šta je kredibilitet i kako se gradi? Znaju li šta je to diferenciranje i pozicioniranje? Što… to mnogo podseća na PR i marketing? A oni su neprofitne organizacije…? Pa? Neprofitnim organizacijama ne treba ni PR ni marketing? Pa ono jes’, kod nas to ne treba ni profitnim, a kamoli neprofitnim… 😕

Ne postoji ništa transparentnije od Interneta. Ko želi da se o njemu sve zna, na Internetu je u prirodnom okruženju. Svaki plan može da se opiše i postavi na net. Svaka akcija može da se isprati na adekvatan način. Svako zainteresovan onda može da zna sve o svemu, pre, za vreme i po završetku. Ako neko želi da tako postavi stvari. A izgleda da bi neki sad želeli. Kad već nisu do sad…

Neko je nekad rekao „Kad ti život udeli limun, gledaj da od njega napraviš limunadu“. Pa, izgleda da su „limun“ dobili mnogi, sad je vreme da otpočnu komunikaciju na pravi način. Možda ova afera na kraju iznedri i nešto dobro…

Šta je zaista vaš biznis?

Kad su Andre Heinigera, predsednika Roleksa, svojevremeno pitali u vezi stanja u industriji satova, on je odgovorio da Roleks nije u toj industriji, već u industriji luksuzne robe. 😉 On je tačno znao čime se njegova kompanija bavi.

A to nije baš uvek slučaj. Ljudi često pogrešno gledaju na svoj posao. A ako pogreše u tome, onda posledično pogrešno procene i ko im je konkurencija. Pogrešno procene i svoje korisnike, pa im nude usluge zbog kojih oni nisu ni došli, uskraćujući im one koje su im bitne…

Na primer…

Kupovina knjiga preko Interneta je (u svetu) vrlo brza i povoljna. Da bi privukle kupce, da li knjižare onda treba da im daju što veće popuste, ili da im priušte neke posebne trenutke prilikom posete (znate ono – sednete, popijete kaficu, pojedete kolačić, prelistate neku knjigu i osećate se prijatno dok razmišljate koju da kupite…)? Nešto što online kupovina ne pruža… Šta je komparativna prednost „offline knjižara“ u odnosu na one online? Da li je ta prednost racionalna ili emocionalna? Da li je Amazon.com pravi konkurent jedne male knjižare, ili (možda) obližnja poslastičarnica? 😉

A ako već pravite sjajne kolače, da li ste sigurni da ste uopšte poslastičarnica? 😀 Čak i ako za svoj kolač osvojite nagradu koja je u prehrambenoj industriji ekvivalent Oskaru…? Ako ste poznati po sjajnim kolačima i njihovom fantastičnom pakovanju, a vaša prodaja ima sezonski karakter… koji ima pikove baš oko praznika… da niste možda gift shop…? 😉 Ako (ipak) jeste gift shop, onda morate insistirati na raznovrsnosti, jer kupci neće hteti godinama da nose iste poklone kad idu u goste. Ma koliko ti pokloni bili ukusni. I lepo pakovanje kolača više nije „estetski dodatak“ u vašem poslu, već suština tog posla. A onda su vam i kanali marketinške komunikacije malo drugačiji… 🙂

Šta prodajete, ako ste vlasnik hotela? Sobe? Naravno da ne, sobe su vaše i uvek će biti vaše, ma koliko gostiju da ugostite… 😉 Pa šta onda prodajete? Spavanje? Doručak? 60 kablovskih kanala na plazmi u svakoj sobi? Besplatan pristup Internetu? Ne… to ne možete… besplatan je, zar ne… 😉 Možda prodajete emocije? Miran san noću, trenutke uživanja uz svaki obrok, ili opuštanja uz televizor ili laptop…?

Ako imate tri kamiona za prevoz robe, ko je vaša konkurencija? Onaj sa četiri kamiona? Da li je vaš posao da vozite kamione ili da prevozite robu? Da li je vašem kamionu konkurent drugi kamion, ili pak možda brod, voz, ili avion…?

U kom poslu je npr. jedna online piljarnica? Da li se njen posao zasniva na prodaji voća i povrća, ili na distribuciji robe? S kim se ona takmiči? Sa lokalnim piljarnicama? Ili možda sa Poštom i FedEx-om? 😉

Ako mislite da takve dileme imaju samo male kompanije, primer (već pomenutog) Amazona vas demantuje. Od svog osnivanja 1995. oni su bili ubeđeni da su knjižara. Da se bave prodajom knjiga. Informacija… Sve dok početkom ovog veka nisu ušli u ozbiljne finansijske probleme i shvatili da se i njihov posao zasniva na distribuciji robe. Kada su svoj biznis organizovali na toj pretpostavci – postali su Amazon kakav danas poznajemo.

Zaista, šta je u stvari vaš biznis?

Ćirilični domen

Kad sam pročitao da „domen mora da čini što kraći i jednostavniji niz znakova koji će na smislen način predstavljati jednu zemlju i biti široko prepoznatljiv”, odmah mi je na pamet pao .БРЕ! Kratak je, smislen i široko prepoznatljiv. 😉

Pogled (preko tuđeg ramena) u online budućnost

Nije uvek loše biti iza. Na primer, kad sediš u klupi iza, možeš da prepisuješ… 😉 Slično je i u biznisu. Kad stignu nove tehnologije i otvore se nove mogućnosti, neka tržišta ih brže prihvate. Kompanije sa „sporijih“ tržišta se tada nađu u vrlo povoljnoj poziciji, da „prepisuju“ od drugih. 😉

Marketing po naški…

Znate onaj osećaj, kad vidite neki problem i to tako jasno da vam prosto bode oči, a čini vam se da ga niko osim vas ne vidi? Ili ga ne vidi na takav način… Ili mu ne pridaje toliki značaj… A onda se nađete u situaciji da neko drugi priča o tom istom problemu i vi prosto prepoznajete „svoje“ misli?! Dobro, nisu baš vaše, njegove su, al’ k’o da su vaše, toliko liče. 🙂 I još ispričane na takav način da vam je iskreno žao što nisu vaše… 😉 E, ja sam takvo iskustvo imao nedavno. 😀

Dodir brenda, kao prst u oko… tj. uvo

Smatram da linkovanje nekog sadržaja predstavlja preporuku za njegovo čitanje/slušanje/gledanje, pa ovom prilikom neću linkovati sadržaj na koji se ovaj tekst odnosi. A odnosi se na vrlog nam muzičkog predstavnika za Eurosong 2010. Ali zato vrlo rado linkujem tekst koji me je inspirisao na ovaj post. Džejn, hvala ti. 😉

Verujem u marketing

Nisam baš neki veliki vernik, ali verujem u neke stvari. Uostalom, jesam pomalo sujeveran, a čini mi se da sujeverje ima direktne veze sa verom. Kad ste (bar malo) sujeverni, činite neke stvari „za svaki slučaj“, jer „nikad se ne zna“ i što bi „čačkali mečku“ kad nema potrebe… Svesni ste da to baš i nema mnogo veze sa bilo čime, ali zašto rizikovati… 😉

Toyota PC

Ovaj stari vic je toliko dobar (i trenutno aktuelan) ;), da bar deo moram ovde da citiram:

Bill Gates je svojevremeno, na COMDEX sajmu, uporedio računarsku industriju sa auto industrijom i izjavio: “Da je GM držao korak sa tehnologijom, kao što je to učinila računarska industrija, svi bi vozili automobile od dvadeset pet dolara, koji prelaze 1.600 kilometara sa manje od 4 litra goriva”. U odgovoru na njegov komentar, GM je objavio saopštenje za javnost navodeći:

Nebo može da sačeka, zagrli život

U razmaku od osam godina napravljene su dve izuzetne reklame koje promovišu korišćenje sigurnosnog pojasa u automobilu. Obe su napravljene bez ijedne šokantne scene, a opet, obe vrlo upečatljivo prenose svoju poruku.