Nije uvek loše biti iza. Na primer, kad sediš u klupi iza, možeš da prepisuješ… 
Slično je i u biznisu. Kad stignu nove tehnologije i otvore se nove mogućnosti, neka tržišta ih brže prihvate. Kompanije sa „sporijih“ tržišta se tada nađu u vrlo povoljnoj poziciji, da „prepisuju“ od drugih. Naravno, da li će i kada krenuti u tu aktivnost, zavisi od lokalnog tržišta i samih kompanija, ali je jako zgodno kad za predviđanje budućnosti nije potreban pasulj, kugla ili svinjska plećka, već je dovoljan pogled u „tuđe dvorište“…
A šta se može videti tamo… u tom „dvorištu“…? Pa, na primer, da je u Velikoj Britaniji online oglašavanje još 2004. nadmašilo radio, kako u prihodima, tako i u tržišnom učešću. 2005. je prestiglo i outdoor oglašavanje. U 2006. je zauzelo veći deo tržišta i u odnosu na novinsko oglašavanje. Ko iole prati dešavanja na Mreži, već je upoznat sa (neverovatnom?) činjenicom da je 2009. online oglašavanje u Velikoj Britaniji nadmašilo i oglašavanje na televiziji… Da li je to specifičnost britanskog tržišta, ili globalni trend? Sudeći po predviđanjima da će u ovoj godini i u SAD sume uložene u online oglašavanje nadmašiti budžete za oglašavanje u štampanim medijima, reklo bi se da to nije lokalni trend „specifičnog britanskog tržišta“…
Dakle, oni iz prve klupe su neka znanja već apsolvirali, oni iz druge klupe ubrzano prepisuju, a… oni iza…? Pa, od njih zavisi. Mogu da prepišu (kad već imaju odakle) i budućnost dočekaju spremni, a mogu i da opušteno sačekaju da budućnost dođe po njih. Kao u ovoj priči:
Šta mislite, šta će se kod nas desiti? “Prepisuju” ili čekaju…?
Ima tu jedan “istorijski” problem sa prepisivanjem. Oni od kojih se prepisuje su uvek imali petice, a oni koji prepisuju su imali dvojke, u najboljem slučaju trojke. Ako nam je cilj da imamo dvojke i trojke, onda je sve to OK, ali ćemo onda uvek samo čistiti ulice i kopati kanale na ulasku u Evropu. A ako nam je cilj da napravimo velelepnu kapiju na ovoj strani Evrope, moramo sami da zasučemo rukave i naučimo za peticu.
Nekako mi se čini da je kod nas, nažalost, resavska škola još u modi. Oni koji čekaju – pa najčešće ponavljaju razred, i to više puta pam onda kasne koju deceniju. Što je još gore, svi su izgledi da nismo baš najbolji ni u prepisivanju, pa je i dvojka koju zaradimo veoma klimava.
Mislim da je naš “istorijski” problem što nikad i nismo prepisivali, već smo stalno “izmišljali toplu vodu” i “bušili rupu na saksiji”. Slažem se da treba naučiti za peticu, pogotovo kad imamo od koga, ali to i jeste naš problem, što suviše često mislimo da smo najpametniji, pa umesto da koristimo tuđa iskustva, mi volimo da učimo na svojim greškama. I na kraju obično imamo samo gomilu grešaka, al’ slabo šta naučeno…
Pedy, ti imaš dar da iz šume podataka “izvučeš” bitne i povezane, tako da celina koju čitaocu prenosiš u sažetom obliku ne dozvoljava nikakve nedoumice.
Ja volim jednu lepu izreku (na žalost zaboravio sam autora) – Ako želiš da znaš globalni trend, prati mikrotrendove. Ovo je “geografska” varijanta te misli, vrlo jasna i precizna.
Nedavno smo malo dotakli i ovu temu i rekoh ti da, što se mene tiče, štampa može koliko sutra da migrira potpuno na Internet. U prevodu to znači – zarada. (“Ma o čemu vam pričali, pričaju o novcu” – Marfi).
No, da se vratim tvom tekstu. Nezgodno je kad čovek nema o čemu da se spori jer nije “antiprotivan” autoru. Možda samo da dodam da brzinu selidbe novca oglašivača na Internet diktira mnogo faktora, u Srbiji često “specifičnih”. Nepredvidivost ekonomskih kretanja, nagle turbulencije, iznenadne kadrovske smene… Makar i posredno, sve to ne ide na ruku našem urednom praćenju normalnih i jasnih tokova oglašivačkog novca.
Zato smo “klupa za rezervne igrače”..
Pedya, mogao bi nešto slično da ispričaš na E-trgovini, bilo bi veoma efektno…
Predavanje za E-trgovinu (“Offnline komunikacija – marketing nekad i sad”) je već kod Nebojše, ali možemo ovo (sa sve procentima i sumama) da ubacimo negde, mimo toga…
Pogodio u crno!
Ja znam sta me ceka kad se vratim: … Najebala sam! Lepo srpski da kazem… Prvo : zatvoreni društveni krugovi! Ignorisanje. Drugo: Sta ona misli ko je ona! i ostale babske price… Trece: Gde je bila, kad je nama bilo lose! Mi smo ratovali , ona nije. Cetrvrto: Ono je zapad a ovde su druga pravila! Kod nas je drugačije (a dali je to dobro o tome se ne razmišlja) Peto: Žensko će da mi kaže!
Zato Srbijo iskoristi moje iskustvo!
Ali Srbija će radje da igra klovna u skolskoj ucionici nego da bude štreber… jer je to cool!
Ja sam ovde naučila da radim timski i da se obradujem svakom znanju. Jer čovek se uči i uči od drugog dok je živ.
Pre neki dan sam napisala: Ne trčite kao ovce u tu Evropu , nego dodjite kao vukovi.
Ima kod nas nekih samozvanih kapaciteta, ali naš je problem da taj “kapacitet” sedne u fotelju i misli da apsolutno vlada znanjem.
Mi mora da budemo otvoreniji… a ne samo granica da se otvori. Mi moramo da budemo u glavi otvoreniji i da jedno drugo podržavamo i da učimo jedno od drugog.
Prvo neka se promeni način misljenja dole u Srbiji. Podržavajte svoje ljude, ne stavljajte im prepreke na put. Zapad otkrije pre nase ljude koji nisu dobili šansu u Srbiji da se ostvare i da dodju do izražaja… a mi smo ih imali pred nosom i videli u njemu neprijatelja br. 1 naše fotelje, pozicije!
Veoma smo kratkovidni.
Sećam se jednog mog profesora u srednjoj. Voleo je u mračnoj komori da se “zabuni” i ispipa slučajno učenice… Kad je došao do mene, rekla sam mu: Izvinite, to što tražite se ne nalazi na mojim grudima. Kasnije je pričao da sam “truba” i da ništa od mene neće biti… Sad nakon preko dvadeset godina me je kontaktirao i napisao mi kako me je često spominjao i da je oduvek znao da sam talenat i da će biti nešto od mene…
Ja nikad nisam bila talenat … ja sam bila radnik i štreber.
Mislim da je kombinacija prepisivanja i inoviranja jedina dobitna kombinacija u našem slučaju… suviše kasnimo da bismo izmišljali novi Inernet, a opet suviše smo posebni da samo prepisujemo tuđe…
Tema je vrh! Dušu dala za ispoljavanje svih (vrsta) nagomilanih frustracija. Gde su Turci – a gde mali Mujo? Dozvolite da dolijem još malo “benzina” na kamaru. Hrvati! Lilčno zapažanje: sve što se kod njih dešava (dobro ili loše, afere ili trendovi) kod nas dodje za 3-4 godine. Dobro, slažem se da je to više važilo krajem devedesetih (sad smo ih kao malo sustigli) – ali ono što mene fascinira je da se stvari bukvalno “preslikavaju” do najsitnijih detalja… Jedini zaključak koji ja (amaterski) mogu da izvučem iz toga je da okruženje i okolnosti (da ne kažem BNP) uslovljava većinu dešavanja. ..
A što se prepisivanja tiče, treba imati meru. Svako se seća neke anegdote, gde je neki siroti “prepisivač” – prepisao čak i potpis onog od koga je prepisivao. Mislim da su ipak, oni najbolji, radije koristili “puškice”(ako su već bili u situaciji da moraju da varaju)
Kao i obicno Pedyin blog je prava marketinska lektira, i redovno pratim njegove postove. Covek koji ima toliko iskustva u klasicnom marketingu, otkriva konkretne tajne, primere i deli odlicne savete.
Sto se direktno tice ovog posta, smatram da su ljudi u Srbiji bukvalno navikli sta im se servira preko mass medija, i jos uvek misle da sve sto pise u novinama i kazu na TV ili radiju, obavezno mora da bude i istinito. Kod nas se Internet sputava kao medij, jer mnogima ne odgovara njegova transparentnost. Bas smo na FB skoro vodili interesantnu konverzaciju o tome kako stampani mediji stalno upozoravaju na opasnosti i stetnost Interneta, umesto da objasne njegove koristi. Sto je rekao jedan prijatelj: “Seku granu na kojoj sede”.
Nema sumnje online marketing i oglasavanje je uveliko realnost, dok je nazalost negde jos uvek buducnost. Treba se sto bolje pripremiti za to novo doba.
A šta gospoda iz Šekspirove ( da ne kažem Šilerove hehehe ) misle o svemu tome ( “hakleri” i internet )? Kada će da počnu da prepisuju? Nešto nisam siguran da će svijetla i bolja budućnost da dođe dok su preduzetnici funkcionalno nepismeni.
[...] rekla kod Pedya uvek kratko i jasno iznošenje stečenog iskustva i sjajni slikoviti primeri Pogled (preko tuđeg ramena) u online budućnost CITAT: …..Dakle, oni iz prve klupe su neka znanja već apsolvirali, oni iz druge klupe [...]
Moje iskustvo: dugo smo imali na čelu bilo čega ljude sa nerealnim očekivanjima. Bitno je da očekivanja budu postavljena REALNO. I da se nešto radi, da se ide ka tom cilju.
Važno je samo, kao i u svemu ostalom, biti uporan.
UK tržište je specifično, da. US je nešto drugo. Mi imamo svoje specifičnosti ali ono što je sigurno je da povratka /srećom/ nema. Internet neće nestati. I, naravno, ne treba izmišljati rupu na saksiji, dovoljno je biti obavešten i tumačiti podatke, i biti spreman da lokalizuješ nešto od onoga što ti se dopada u svetu.
Ovo što Tatjana Vukić kaže – kočničari i skretničari – donekle je u pravu. I to ide u rok službe tj. u “specifičnosti ovog tržišta